HANSBERNHARD.COM , EMAIL , COMMUNICATION , ARCHIVE

WWW.HANSBERNHARD.COM
email, communication , archive
2002
MANIK MANIK MANIK MANIK, rhizome, 7-11, .yu, email communication 11 / 2002
manik_ptt_yu_003.html




From: "manik" 
To: "Jim Andrews" , "List@Rhizome. Org"  
Subject: Re: RHIZOME_RAW: Google\'s Live Query Is Not Art 
Date: Mon, 2 Dec 2002 14:21:23 +0100
Organization: pop3.ptt.yu
X-Priority: 3
Sender: owner-list@rhizome.org
Reply-To: "manik" 

Hi "rhizomers",if you want to learn about Duchamp find god translater(Serbian-english).
MANIK
OSVAJANJE RAVNODU·NOSTI
Doslo je,napokon,vreme da se u umetnosti ispita pojam zvani ravnodusnost.«Velika
nevolja sa umetno”cu danas u ovoj zemlji,a kako se cini i u Francuskoj«pi”e
Duchamp u autorskom tekstu za New Bulletin of the Museum of Modern Art,New York
1946«jeste u tome ”to nema duha pobune-medu mladim umetnicima se ne javljaju nove
ideje.Oni slede puteve koji su utabali njihovi prethodnici,poku”avajuci da urade
bolje ono ”to su njihovi predhodnici vec uradili.«Etika i estetika su
jedno«,postavka je L.Wittgenstein-a,po mnogo cemu pandama Duchamp-u. «Tacka koju
Ïelim posebno da naglasim jeste da izbor ovih readymades nikada nije bio diktovan
estetskom dopadljivo”cu.Ovaj izbor temeljio je na reakciji vizuelne
ravnodu”nosti,koja je potpuno li”ena dobrog ili lo”eg ukusa...ustvari potpuna
anestezija.«(M.D.Art and artists,1966,Apropo ready-mades).«Sve ”to je bilo od
velikog ucinka ustvari se vi”e ne moÏe prosuditi«.Ove Goethe-ove reci iz
razgovora sa kancelarom Muller-om navodi W.Benjamin u eseju o Fuchs-u i
dodaje:«Nema primerenih reci da se ponovo dozove uznemirenost sadrÏana na pocetku
svakog povesnog razmatranja,a koje ima pravo da se nazove
dijalektickim.Uznemirenost nastaje zbog zahteva postavljenog istraÏivacima da
odustanu od ravnodu”nog kontemplativnog stava prema predmetu,kako bi postali
svesni kriticke konstelacije u kojoj se ba” taj fragment pro”losti nalazi ba” sa
ovakvom suvereno”cu«.(Peter Burger«Duchamp 1987«Kunstforum #100 1989).Ukoliko
cerebralno,za koji se zdu”no Duchamp zalagao, po njegovom mnenju treba da zauzme
primat nad retinalnim u plastickim umetnostima(i cerebralno i retinalno
su,najzad,funkcije organa kojeg nazivamo mozak),posmatramo kao
vremensko-prostorno,povesno/istorijsko,tada je to nesumnjivo i kulturna
kategorija.Znanje,moc i ja su trostruki koreni problematizacije mi”ljenja.A pre
svega na osnovu znanja kao problema ,mi”ljenje je gledanje i govorenje,ali
mi”ljenje se odvija u meduprostoru,u umetku ili disjunkciji gledanja i
govorenja.Njihovu isprepletanost treba svaki put pronaci...U svojim sudovima o
drugim umetnicima,pa i o svom radu Duchamp se cesto zalaÏe za »sud
vremena«.Dakle,tek vreme ce ne”to postaviti na pravo mestu u fluidnom svetu
umetnickih vrednosti.Dok to vreme ne dode moramo verovati njemu,non”alantnom
proroku.Samo prizivanje instance suda,sudenja,podrazumeva neku od strate”kih
varijanti etickog u rasponu od etike nepristajanja na norme gradanskog dru”tva,do
etickog kao reprezenta poretka specificnog za marginalne zajednice
(umetnici).Indifferens point-u fizici mesto je na kojem nema dejstva,tacka izmedu
dva suprotna pola gde se oni madusobno potiru(M.Vujaklija:Recnik stranih reci i
izraza),moÏe da postane tacka dodira izmedu Duchamp-a i Wittgenstein-a.U svojim
izjavama o interesovanju za cetvrtu dimenzije Duchamp pominje Rieman-a i njegovo
proucavanje ne-euklidovske geometrije znacajne za kasnija otkrica u fizici mikro
cestica. Rieman-ov rad nakon vi”e od jednog veka omogucava istraÏivanja
najsitnijih poznatih delova materije-priona i njihovog pona”anja,izmedu ostalog i
osobine da u svom ultra brzom okretanju(spin) one zauzimaju pozicije koje se ne
mogu definisati kao gore ili dole.One su istovremeno i gore i dole,i da i ne,a ta
osobina naziva se superpozicijom.U tom sledu predpostavka«Estetika i etika su
jedno«naucno je overena.Upravo otkrice superpozicije na neocekivan nacin nas
pribliÏava problemu ravnodu”nosti. Pod kojim uslovima i u kojem sistemu ona moÏe
da bude sagledana?Koje su moci potrebne da se izdvoji onaj specificni niz
predpostavki koji bi ovom pojmu podarili aktivnu ulogu?U tekstu iz 1946-e Duchamp
nastavlja:«Tokom drugog svetskog rata Ïivot umetnika u New York-u je bio sasvim
drugaciji-duhom mnogo srodniji nego ”to je bio ovih nekoliko poslednjih
godina.Medu umetnicima je bilo mnogo vi”e povezanosti-bliÏeg druÏenja,a mnogo
manje oportunizma.Bilo je sasvim dovoljno aktivnosti,ali ona je bila ogranicena
na malu grupu,a ni”ta nije radeno potpuno javno.Obznanjivanje uvek ne”to
oduzima.A velika prednost tog ranijeg doba je bila ”to je umetnost tog vremena
bila laboratorijski posao;sada se ona razblaÏuje za javnu potro”nju.«Ovde se
evidentno radi, o aposteriori, plediranju za odredene forme socijalnih okolnosti
i umetnickog delovanja u njima i, mada je rec o guruu ravnodu”nosti,eksplicitnoj
kritici situacije u novouspostavljenim odnosima.To svakako nije
ravnodu”nost.PribliÏavanje ovom pojmu kroz integrisanje spoznajnog,povesnog i
kulturnog«izraÏavanja irelevantnog«(T.Leuschner)sa funkcionalne tacke ukljucuje
fraze koje sluÏe objavljivanju ravnodu”nosti prema
ljudima,objektima,idejama,dogadajima,situacijama....NepaÏnja,neslu”anje,apat
ija,nesenzibilnost,neintencionalnost,nevaÏno,trivijalno,banalno,mediokritets
ki,inferiorno...(Thesaurus,dictionary)Duchamp se zalagao za umetnost koja ima
mnogo vi”e veze sa »sivom masom«od dotada”nje. Ne cudi nas ”to mozak,posmatran
kao naucno konstruisan objekt,ne moÏe biti ni”ta drugo do objekt obrazovanja i
preno”enja mnenja:tome je razlog ”to skokovite veze i centrirane integracije
ostaju u okviru uskog modela prepoznavanja(gnosis i praxis).Tri funkcije po
Platonu pripadaju ovom organu:osetilnost,razumevanje i um.Kako je moguce
integrisati povesno strukturiranje pojma ravnodu”nosti,kao mentalne okosnice
ranog Duchamp-ovog rada ako se spoznajno iscrpljuje u praksi jednostavnog i
jednokratnog praÏnjenja?Da li postoji arheologija znanja koja moÏe da se primeni
u ovako razudenoj materiji?Odnos intencije(intencionalnosti) i fluksa u
post-post-istorijskoj metodologiji je potpuno arbitraran,poetski,dakle kreativan
i obavezujuci kao jedinstvo interesa.Tema ovog ogleda jeste
rekognosciranje,anamneza i siptomatologija ravnodu”nosti kao recentnog fenomena u
umetnosti.Upotrebljeni likovi(glavni,epizodni,u drugom planu)u
sukcesiji(sinhroniji/dijahroniji)obavljaju funkciju logoteta,prenosilaca i
moderatora poruka.Da li je logotet i izumitelj jezika, stenograf smisla ili
smislova,ovde je nevazno.Svako prevodenje je istovremeno i uni”tavanje
prevodenog.«A ja zameram ljudima koji svoje vreme tro”e u sudenju«kaÏe Duchamp u
intervjuu objavljenom u Art in America,1969,posthumno«Ja nemam nameru da
sudim.Postoji ne”to ”to ce suditi,to je posteriornost;pravo ili
krivo,posteriornost ce napraviti razliku izmedu onoga ”to ostaje zauvek i onoga
”to nestaje.Zbog toga mi savremenici nemamo pravo da sudimo«(»Dada je bila
da-i-ne odgovor«M.D.1953) SKEPSA KAO UVOD »Ti demoni ”to kroz noc tumaraju uveli
su i to da Ïrtvi pojedu meso« (SARVADAR·ANASAMGRAHA) »U radosti iu bolu,u dobitku
i gubitku,u pobedi i porazu jednak budi,ravnodu”an!Tako se bori u ratu,pa ne
moÏe” pogre”iti! (Bvagavad-gita,#38) ...Tako se osobenost,recimo
duchampovska(Zapad)ne moÏe postici do jednom strogom askezom(Istok)J.F Lyotard U
vreme pronalaska ready-made Duchamp radi u biblioteci da bi svoju umetnicku
egzistenciju razdvojio od finansijskih upliva.To vreme je bilo dragoceno,po
njegovom priznanju.Mnogo je citao,a posebno je izdvajao Pirona(Pyrrho
360-270p.n.e) i ucenje skeptika.U grckom svetu skepticari su se fokusirali na na
problem spoznaje ili mogucnosti znanja. To je problem,tako zvanog hermeneutickog
kruga.« Mudar covek ne sudi«. Odricanje od iskazivanja sudova je bila njihova
eticka okosnica..«Ni”ta samo po sebi nije ni istinito ni laÏno.To se samo tako
pricinjava.Na taj nacin ni”ta po sebi nije dobro ili lo”e,jer to je stvar
mnenja,obicaja,zakona koji stvarima daju atribute.MoÏemo imati odredeno
mi”ljenje,ali znanje svakako ne«. Ataraksija,du”evni mir,kao cilj koji je Piron
postavio kao glavni u svojoj filozofskoj ”koli delom rezultira i iz njegovog
proucavanja istocnjacke mudrosti.Bio je pratilac Aleksandra Velikog na njegovom
pohodu prema Indiji.Upoznao je ucenje Zoroastrijanaca,gymnosofista (grcko ime za
nanga sannyasins) i moguce, Budiste-»bhikus«(ili misticare)«Sve na”e pobude
nastaju iz Ïelje,a Ïelja cini da je jedna stvar bolja od druge.Stoga odbacimo sve
aktivnosti koje vode prema ispunjenju Ïelja.Apatija te vrste nas udaljava od
borbe oko nicega,jer sve stvari su jednake u svojoj nevaÏnosti«.Piron je provodio
veci deo svoga Ïivota u samoci,neometan strahom,nespokojstvom ili
rado”cu.Prezirao je telesni bol,a pred opasno”cu nije pokazivao znake
aperhezije,to jest nije osve”civao sadrÏaj (opasne)predstave.Ta duhovna i
mentalna ravnodu”nost za Epikura je predstavljala kraj fizike i moralnih
nauka.«Kakva je ovo kuca?«upitali su Pirona:«Sa ove strane je bela!« PROVIDNI ZEC
JE ÎELATINASTI NIHILIZAM »Pro”le godine profesor na univerzitetu umetnosti u
Chicag-u,Eduardo Kac,u saradnji sa biotehnolo”kom laboratorijom France,genetskim
inÏinjeringom je proizveo zeca sa genima gely-fish.Ta kreatura se zove Alba«pi”e
za«The Ecologist«(februar 2001)Denys Trussell,likovni kriticar iz New
Zealand-a.«Pironovska pobeda!«nastavlja on«Ta umetnost je nastala pod uticajem
nihilistickog filozofa Pirona,ciji se ekstremni skepticizam entuzijasticki vratio
sa Marcel-om Duchamp-om u prvoj polovini XX veka,vratio kao forma
Ïivota,mi”ljenja,umetnosti,osecanja...sa takvim skepticizmom koji distribui”e
ravnodu”nost kao iluzornu vrednost.Jedan objekat je isti kao i drugi,u svemiru
nema ni jedne autenticne esencije,nijedan egzistirajuci entitet.Sve je sve!«
»Dadaizam je bio neka vrsta nihilizma prema kojem jo” uvek osecam naklonost«(M.D
1946.)Tek sa pojmom nihilizma zatvaramo heuristicki krug koji opcrtava obrise
izvesne praznine koja vec vekovima emanira.Jer«Nema re”anja,jer nema
problema!«(M.D)ili«Najdublji problemi uop”te nisu problemi«.(L.Wittgenstein),ili
moÏda«U trenutku kada otvara” svoja usta nisi u pravu«(zen majstor).Teleolo”ki
objasniti pona”anje znaci sagledati u njemu izvestan predmet namere.Grcka rec
aitija oznacava i uzrok ,ali i krivicu za ne”to,dok latinski causa ostaje na
uzroku. Aktivna sumnja-skepsa proizvodi »ironicnu ravnodu”nost«,a
ova,opet,nihilizam kao sredstva za bekstvo od kli”ea-bekstvo prema slobodi.
Rasprave koje su teolozi vodili po pitanju skepticizma(Sv.Avgustin),ili pak
ideolo”ke konsekvence nihilizma formalizovane u anarhistickim pokretima pripadaju
kulturnim oblastima koje nazivamo religija i politika.Sama tehnika u izvornom
smislu jeste ve”tina kojom se proizvodi neko pojavljivanje,neki objekat,ali isto
tako i preuzimanje krivice(aitija)jer to pojavljivanje uspostavlja i novi
poredak.Ne”to se obznanilo i nevaÏno je da li je to tehnika u svojoj mehanickoj
varijanti,ili je to tehne kao umetnost(znacenje koje je pridodato tek
kasnije).Ono ”to leÏi u osnovi ove epifanije je sudbinsko koje povesno povezuje
sa istorijskim. Po uobicajenoj podeli postoji cetiri uzroka,cetvorostuka
kauzalnost. 1.Causa materialis-grada od koje se predmet pravi 2.Causa
formalis-oblik,forma koju predmet dobija 3.Causa finalis-cilj ili svrha tog
predmeta 4.Causa efficiens-uzrok koji proizvodi predmet,onaj koji ga je
napravio,covek Na pocetku sudbine Zapada ,u Grckoj, umetnost se uzdigla na
najvi”i nivo razotkrivanja koji joj je dat.A umetnost se zvala tehne.Umetnost
nije nastala iz onoga ”to je artisticko,umetnicka dela nisu bila predmet
estetskog uÏivanja,umetnost nije bila sektor kulturnog stvaranja.Tek kada je
pridodata rec poiesia umetnost dobija znacenje neceg uzvi”enog. Buduci da su”tina
tehnike nije u onome ”to je tehnicko kao proizvodnja neke
stvari,predmeta,su”tinsko razmi”ljanje o tehnici izvodimo iz oblasti koje su
srodne sa su”tinom tehnike,ali se od nje i temeljno razlikuju.Umetnost je takva
oblast.Sama tehnologija podrazumeva skup intencija,postupaka,ciljeva u
instrumentalizovanju jedne tehne.U ovom sledu umetnost pridobija atribute koji je
iz utilitarnog prevode u oblast eticko/estetskog. Forme njenog pojavljivanja u
religijama koje se restriktivno odnose prema predstavljackom (mimezis),ili koje
insistiraju upravo na toj njenoj potencijalnosti su samo emanacije izvesnih formi
obracanja onome ”to (ce)cini njenu posteriornost,ili
istoriju.Ornament,kaligrafija u Judeo ili muslimanskoj religiji sluÏe kao i
predstave Hrista u hri”canstvu.Estetsko se pojavljuje u funkciji
oneobicavanja,zacudnosti,a sama tehnologija takvog proizvodenja u sluÏbi je
ideologije/religije.Sam pojam ravnodu”nost(indifference)u engleskom jeziku je u
upotrebi tek od XV veka n.e.Ravnodu”nost kao medijator izmedu »da » i
»ne«pojavljuje se odprilike kada i pocetni impulsi ka uspostavljanju problema
koji se ticu umetnosti kao prostora izvesne autonomnosti-modernost,odnosno
perspektiva u renesansi.Povratak pitanjima etike i estetike u op”tijem njihovom
smislu je,ustvari,iniciran otkricem grcke filozofije zaslugom Mavara koji su u
·paniju doneli arapske prevode najznacajnijih od tih spisa.Povest kao sudbinsko i
istorija kao sinhronijsko. CUDESNO KAO DATO Tvrdnja:« Da Arapi nisu doneli grcku
filozofiju na Zapad ,tada bi i Duchamp ostao u Francuskoj«ima analogiju u
Wittgenstein-ovoj premisi«Crveno 5 je vi”e 5 od zelenog 5!« Fenomenolo”ko
»tu-prisustvo«je nacin da se otvorenost spoznaje drÏi otvorenom,kao da je to
prirodno stanje stvari(problema),a ne njihovo povesno/istorijsko.Pitanje o tome
da li moÏemo da verujemo onome ”to do nas dolazi kao povesni materijal i
istorijsko-cinjenicno nije manje vaÏno od moci mozga da konstitui”e um.«Intelekt
je previ”e suva rec,nimalo izraÏajna.Volim rec verovanje.«(M.D)«Te”ko uvidamo
neosnovanost svog verovanja.«(L.W) PLAVI DECAK U PLAVOM CAMCU Nisu nam poznata
dru”tva koja su od jedinstva teorijskog,prakticnog i estetskog(J.Habermas)ostala
samo na estetskom.Ali nisu nam poznata ni dru”tva koja su uspela da izgrade
teoretsko(npr.filozofija)bez umetnosti.Moglo bi se reci da je jedna specificna
vrsta prakticnog,kao proces rastakanja i dezintegracije teoretskog i estetskog
upravo divlja kao funkcija kapitala.Umetnost je pojam koji zahteva represiju da
bi se pojavila,etiku koja priziva inkviziciju da bi se pojavila.Ona mora da
prizove o”tru cenzuru da bi uskrsnula.Taj napor zahteva najveci ulog,a tada se
ni”ta ni ne zaboravlja,niti pra”ta.Neko mora da bude umetnik da bi o ovome
svedocio.Neki su zaboravili,drugi oprostili,trecih nema...Uocavamo senku na
skrivenom mestu.Ona paÏljivom duhu upucenom u preskakanje ociglednosti ne”to
obznanjuje,na nacin,da ukoliko je to neophodno moÏe da bude zamenjeno
izjavom:«Ovo je pepeljara:«Zaista u sredini pepeljare je opu”ak koji nekim
neodredivim svojstvom upucuje na masline u ciniji pored pepeljare.Neprestano smo
svesni nekoliko reci za koje nismo sigurni da pripadaju ovom tekstu na nacin na
koji senka pripada maslinama.Nabrojacu te reci:smrt,umetnost,kapital,etika.Tako
sme”tamo skulpturu u prostor. REZULTAT JE MRTVO TELO KOJE IZA SEBE OSTAVLJA
ENTUZIJAZAM Strah i ravnodu”not.Kafka je jedini priznao da te dve gromade
odreduju pro”li vek.Da, napisao je i :«Cekaj i veruj!«,ali cak i kada beÏimo od
doslovne smrti uvek cemo biti u samom sredi”tu njene simbolicke inkarnacije,u
ponovnom uspostavljanju(ulancavanju)veza izmedu ekonomije
tela(metabolizam-biologija)i znaka koji tu ekonomiju otkida od tela cineci
paralelan prostor,ono ”to vazduh cini mehuru od sapunice.To dramaticno
razdvajanje znaka,jezika(kao prostora simbolicke smrti)jeste i prvi mnemotehnicki
zid na prvom koraku ka oslobadanju.Osuda na uvezanost!Otuda od sofista pa do
Wittgenstein-a specificna nekrofilisticna upotreba jezika-jezicke igre.Otuda
distorzija etickog i egzistencijalnog angaÏmana jer telo-jezik i telo-biologiju
treba razdvojiti da bi se kao na ruletu smisao pojavljivao tu i tamo.(Videti
Duchamo-ov izum sistema igre na ruletu kojim se«pouzdano«niti dobija,niti
gubi.)Tek skepsa moÏe da inicira telo prema jeziku,jer telo ima dvostruku
prirodu-stvar je sa stvarima i jezik u jeziku.Homosemantizam,ne nuÏno jezik,a
takode niti izvan jezika(grimase,znaci pripadanja:uniforme,dresovi,rituali
pred-jezickog-pokloni,osmesi...)Tu naslucujemo nadolazeci smisao,supstanciju,ono
”to samo trajno nosi nesamostalne i promenljive pojmove.Ostavljeno nam je da
ispitamo da li to ”to se pojavljuje moÏe da postoji samo u jeziku, ili tek u
jeziku i to kao projekcija u i kroz Drugoga posredstvom jezika Drugoga,
preuzimajuci(dvostruko preuzimanje)i distribui”uci mene kao polje proizvoljne
interpretacije u su”tinsku ne-samo-spojnajnost,u ni”tavilo doslovne ili
simbolicke smrti.Tako se demokraticna vizija upotrebe jezika koji«defini”e jezik
i njegove korisnike pomocu jedne aktivnosti(a ne preko supstancije)proizvodi
pragmaticnu posledicu da govoriti znaci moci govoriti jer postoje institucije
koje su oruda i oruÏja koje tu moc etabliraju.Jezik postaje«jedna
aktivnost«.Aktivan je jer moc koja ga postavlja apsorbuje svaki smisao iz njega
cineci ga jednim od elemenata u transgresivnosti terminskog
kapitalizma.Mada...cesto uspeva ono ”to ima najmanje izgleda da uspe.Tako gledano
povr” de”avanja ne bi trebalo da nas opcini svojom ocigledno”cu.Ispod nje je
zjap,rascep,kao osuda na neizglednost(bez-izglednost).Tu se na tren oslobadamo
teÏine odgovornosti,te obaveze da uznemirimo ne”to,napokon.Radije stvaramo stav
od nemogucnosti,radije dopu”tamo da nas izabere neiskazivost raskola tela i
jezika-jedna imanencija koja potire tragove i jednog i drugog.Tada je izbor
davljenik koji na trenutak izranja i udi”uci vazduh postaje sublimisan
plavetnilom neba.Pogled oka i materija sveta poravnati su u jedinom pre-ostatku,u
necemu ”to ce neminovno nestati.Dok se aksiom sklapa nad davljenikom ne pruÏajuci
mu nikakav izbor,dok ga nosi u svoju ravnodu”nu dubinu potvrduje da se tek u
paradoksalnom stvaraju uslovi za pokret.A tada je sve ”to smo bili skloni da
velicamo kao otpor,postaje nevaÏna epizoda,necujan ”apat neceg drugog,nikako
suprotnog.Ne obavezuje nuÏnost,vec njeno razre”enje. U DUBINI STREPNJA Povinujuci
se intenzitetu despotske sada(”njosti)apsorbovane ,vec,procesom zaborava
preostaje projekcija sasvim izvesne buducnosti ciji se parametri jasno urezuju u
materiju mozga,a da bi se te”ili da tu moÏda postoji neizvesnost,ocekivanje koje
bi reaktuelizovalo dijahroniju.Izbori vi”e ne postoje,ne postoji da i ne, ne
postoji ili ili,postoji samo superpozicija koja sinhronijski poni”tava
polove/intenzitete.Bivstvujuce i egzistirajuce u superpoziciji,u hiper
prostoru.Vreme kao pregrada koja onemogucava potpunost u potencijalu smrti kao
bez-vremenog stanja.Nestajanje kao sjedinjavanje ultra velikog i ultra
malog-istovremenost.Bog Brzina.Obavezujuca je samo ona misao koja poni”tava
precutni,op”teprihvaceni ugovorni lanac. SAMRTNO PROLECE-II cin
Post-vremeno,prostorna smrt, iskaziva je linijom bez amlitude-onaj,nekada nazivan
Subjektom(ulancana egzistirajuca subjektnost sa inim Subjektima)sada je proizvod
samog sebe u ogledalnom ekranu koji prenosi jedinu validnu poruku:NEW!Novo se
ispostavlja kao supstitucija strepnje egzistencije u egzistirajucem,novo je crta
izmedu ili  ili,novo je fenomen koji oznacava fenomenalnost fenomena.To je
funkcija fenomena u neprozirnom kraju defenomenalizacije.Ali intenzitet NEW
pojavnosti ne proizvodi ni”ta izvan sebe.Ako je Ïivot nekada proizvodio smrt,novo
proizvodi Ïivot u odlaganju.Ova transkripcija postaje proizvod koji razgraduje
nesvesno kao jezik.bez simbolickog prisustva razlike u sebi ,humanoid upada u
sebe kao ”to dete upada u ogledalo.Ali ovaj put ogledalo ne vraca lik.Lanac
kreativnog i imaginacije zavr”ava se kada se umesto lika vrati klon.Najveci
prestup je ”to generacija mislilaca formirana na premisama pragmaticnog
institucionalizovanja i naplate znanja moÏe jo” jedino (kao znanje)da reprodukuje
granice dozvoljenog,pa time i narucenog »prestupa«. SCENA ILI SEANSA Ja ne mislim
o ovome,ovo misli o ja.Pa ipak ga pominje bez razloga i po navici.Ja drÏim
Hristovu sliku mada ga je prevazi”ao onaj koji jesam ja.A to posredovanje skriva
lik stolpnika kao cisto umnoÏeno bice.Veoma nalik na mene jer je veoma razlicit
od Hrista.Pa tako i ono ”to bi moglo da bude lik zavisi od odnosa sa
hristolikim.I nije mi stalo do lika koji kaÏe ja za ono ”to ma”tam da jesam
ja.Odnosima umnoÏavanja ce se procistiti od prljavog mulja, postace cisti
izvor.To je mogucnost da se zlo koje postojanje nanosi istro”i u sebi
samom.Obja”njavanje je ocigledno i odnosi vreme kao tajnu.Obja”njavanje
ociglednog je uzaludan napor prema svakome,pa tako i prema onome za ”ta mislim da
jesam ja.(St.Alimpije Stopnik) Svi ti Ucitelji su kao bolesti koje kada preleÏi”
vi”e ne vracaju se.Pitanje ready-made istro”eno je vec u svojoj napadnoj
aktuelnosti=aktuelnosti.Od mene traÏe da sidem sa stuba i pozabavim se drugim
stvarima.(St.Alimpije Stolpnik) Ready-made je jevrejska zavera protiv
Jehove.(St.Alimpije Stolpnik) U svetu ideja ready-made je jedna od prikrivenih
ideja bogocove”tva.(Sv.Alimpije Stolpnik) PRAH GODINA Sekst Empirik(III.vek
n.e):«Poricu li,dakle,skeptici svet pojava?Oni koji tvrde da skeptici poricu svet
pojava cini se da nisu upuceni u ono o cemu se kod nas govori.Ono,naime,da neke
pojave koja na nas deluju,bez uticaja na”e volje na saglasnost ne poricemo.To je
svet pojava.A kada sumnjamo da li je predmet onakav kakvim se pokazuje,priznajemo
da se pojavljuje,te ne sumnjamo u ono ”to se pojavljuje vec u ono ”to se o njemu
govori.To,pak,nije i sumnjanje u ono ”to se pojavljuje.Cini nam se,na primer,da
je med slatkog ukusa(to priznajemo jer njegov slatki ukus osetilno
primecujemo),ali sumnjamo da je ukus sladak po svojoj biti.To,medutim nije ono
”to se pojavljuje,vec ono ”to se o tome govori.«(Pironove postavke).Po”to je u
svojoj 35-oj godini napustio slikarstvo da bi se posvetio filozofiji,iskustvo
gledanja i refleksije su odlucujuci konstituenti Pironovih potonjih postupaka.Ako
je slikarstvo mimesis,ili podraÏavanje,”ta je to ”to filozofija,buduci da se
koristi recima,mogla da ponudi?U njegovom slucaju skoro ni”ta.Iza Pirona nisu
ostali pisani tragovi.Akademija koju je po dolasku iz Indije osnovao bazirala se
na odredenim formama pona”anja.Tamo gde su druge filozofske ”kole pribegavale
recima,Pironova ”kola je radije koristila ti”inu,gest,meditaciju. Grcki svet,u
svojoj specificnosti,svakako je upijao uplive i uticaje sa raznih strana(teorija
»gosta« je isrpno razradena u knjizi »·ta je filozofija«Deleuz-a i Gauttari-a).
Mi”ljenje je gledanje i govorenje,ali mi”ljenje se odvija u meduprostoru,u umetku
ili disjunkciji gledanja i govorenja.Njihovu isprepletanost treba svaki put
pronaci.Predsokratovci su veoma retko govorili o culu vida.Alkmeon kaÏe:«Sva
cula,pa i vid, su na neki nacin povezana sa mozgom,stoga se i prekidaju kada se
pogled krece,ili kada menje mesto.«Tek Aristotel u »Metafizici«daje
gledanju,izvestan,povla”ceni status«Razlog tome je ”to oci od svih cula ponajvi”e
pomaÏu da se ne”to spozna i ponajvi”e otkrivaju razlike.«Da li se sistem »gde rec
jedino ima funkciju imenovanja,ali sama po sebi ne konstitui”e znak;znakom pre
postaje stvar ili telo imenovano kao takvo,utoliko ”to otkriva jedno nepoznato
lice definisano na njemu samom,ocrtano grafizmom koji odgovara na rec;razmak
izmedu to dvoje biva popunjen okom koje«vidi«rec ne citajuci je,utoliko ”to
ocenjuje bol koji zraci iz grafizma urezanog usred tela:oko skace.«(J.F
Lyotard)Da li je u Duchamp-ovom slucaju su”tinska neprozirnost koju esteticko
,kao veo stavlja ispred dela koje pretenduje da bude posmatrano kao
arte-fakt,indukovalo ravnodu”nost,oslobadajucu viziju novog horizonta u kojem
predmet kao takav,cist od intencija,pun potencijala«kao slicica koja upada u
oko«ulazi u kontekst umetnosti?Bez sumnje.Ali Ïestina takvog otkrovenja je
nepodno”njiva u kulturnom sistemu koji nazivamo Zapadna civilizacija.Potpomognuti
readymades(ready-made aded)u kojima su reci preuzele ulogu medijatora koji
upucuje na oblast smisla potvduju ovu predpostavku.PaÏljivom posmatracu nece
promaci da postoji samo jedan ready-made,a to je polica za su”enje
boca(EQOUTTOIR,1914).Gnostici su prigovarali skepticima da njihova ravnodu”nost
prema predmetima propada u onom trenu kada umesto kamenja odaberu hleb da bi
preÏiveli.Taj su”tinski i apsolutni argument i pokrece covecanstvo na neprestanu
proizvodnju i to u rasponu od hrane pa do vrhunskih tehnologija (uni”tavanja).Ono
”to nas sprecava da se u granicnim slucajevima latimo sablasnog pojma
etike,upravo je telo koje proizvodeci i podrÏavajuci Ïivot razotkriva
iskompromitovanu povest koju donosi ovaj pojam.Inflacija«slicica koje upaju u
oci«,kult prizora(image)tako pokazuje da u recentnoj umetnosti nikako nije rec o
ravnodu”nosti.To je meta-ravnodu”nost,najava besteÏinskog stanja,projekcija jedne
zabavne posteriornosti. Nikola Pilipovic/MANIK Beograd,17.septembar 2002


----- Original Message -----
From: "Jim Andrews" 
To: "List@Rhizome. Org"  Sent: Monday, December 02, 2002 9:31 AM
Subject: RE: RHIZOME_RAW: Google\'s Live Query Is Not Art 


>>>Everybody draws boundaries, whether they admit to it or not. Describing
>>>something as art or not is not imposing any kind of boundary on it any more
>>>than saying something is or is not food imposes a boundary on it. It is what
>>>is done with the definition of the object that matters. (Eating it, 
>>>aestheticizing it, etc.) If you want to point at something and call it art,
>>>it is up to you to make the case that your pointing still engages the issues
>>>of art in an interesting way.
>>>>True, but saying 'x is art' does create an attributive tag to it, especially 
if one is saying it beyond oneself. In other words, saying google is art - one 
might make the point (for example) that the lists possess aesthetics, that they 
satisfy (whatever) notions of concept or process art, etc.
>>>Not everything is art, nor should it be. Whole cultures have lived 
quite
>>>happily without a notion of art. (The ancient Greeks, for one.) 
There's
>>>nothing wrong with art vanishing from the world, as long as you 
recognize
>>>what is being lost and can accept it. Western society has had several centuries 
of living with the concept of art, so it is hard for us to 
imagine
>>>a world without it. The closest we have come to date is people like 
Duchamp
>>>and the dubious premise of anti-art. I think it's time we take art for 
the
>>>limited concept that it is and move towards something else that 
exceeds its
>>>boundaries. Why still point at something and call it art, when there 
are
>>>much more interesting questions to be raised that can advance the 
issues of
>>>art beyond 1920?
>>>
>>I agree here, and in fact considering the google lists as an artwork, at 
least for me, opens up all sorts of fascinating possibilities. To some extent, 
unfortunately, given the fluid nature of art, praxis, dialog, etc., it comes 
down to connoisseurship - 
>
>To say 'X is art' is a bit like saying 'This proposition is not provable'. 
If we say the latter
>is false, then the proposition is provable, which makes it true. A 
contradiction. So it cannot
>be false. To say 'X is art' is false leads us into stupidities and 
ignobilities unworthy of any
>sufficiently capacious notion of art. We find ourselves having to qualify 
continually, ie, 'in
>my opinion X is not art'. This is the only way it makes any sense, and in 
such case it is
>reduced to an opinion to which there are several valid alternatives. And 
it is ungenerous,
>pompous, presumptuous, ignorant to say 'X is not art', unbefitting of art 
to presume that it is
>sufficiently impoverished a concept that you can accurately dice it like a 
tomato.
>
>'This proposition is not provable' is an 'undecidable' proposition: you 
cannot assert that it is
>false, so it must be true, yet if so it is not provably true. 'X is art' 
is similarly
>'undecidable'.
>
>To say, then, that 'X is art' or 'X is not art' is to say nothing worth 
listening to.
>
>Concerning Google's front-office client mesmerizer, fine, let it be art, 
then.
>
>As a conceptual piece, yes, it is like holding up the river. Behold the 
endless stream of
>questions and infer the ocean of desire that pushes them through the fibre 
optic channels to our
>door. Here is the quest to know, its very stream. Millions and millions 
needing to know. Needing
>sex. Needing money. Needing poetry. Here it is. The sun. 
>
>But, you know, to me it is a bit like hypnotizing chickens even as they 
used to say in New York.
>Much easier plucked thereafter.
>
>ja
>
>
>+ the internet is not your life.
>-> post: list@rhizome.org
>-> questions: info@rhizome.org
>-> subscribe/unsubscribe: http://rhizome.org/preferences/subscribe.rhiz 
-> give: http://rhizome.org/support
>+
>Subscribers to Rhizome are subject to the terms set out in the Membership 
Agreement available online at http://rhizome.org/info/29.php 
>
>



+ the internet is not your life.
-> post: list@rhizome.org
-> questions: info@rhizome.org
-> subscribe/unsubscribe: http://rhizome.org/preferences/subscribe.rhiz 
-> give: http://rhizome.org/support
+
Subscribers to Rhizome are subject to the terms set out in the Membership 
Agreement available online at http://rhizome.org/info/29.php 






 
 
 
  
copyright 2002 HANS BERNHARD